https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/1246139/vratio-se-veri-predaka-mahmud-busatlija-postao-stanko-crnojevic

VRATIO SE VERI PREDAKA: Mahmud Bušatlija postao Stanko Crnojević

DRUŠTVO
25.02.2014. 21:33h
 
Deda mi je jednom prilikom rekao: Znaš li da je krsna slava naše porodice Sveti Nikola? To je slava naših predaka Crnojevića. Znam da te to sada mnogo ne zanima, ali nekad ćeš se možda setiti, rekao je Bušatlija
 

BEOGRAD - Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, vratio se pravoslavlju 500 godinapošto su se njegovi preci poturčili. I postaoStanko Crnojević. Veru i ime  je promenio 15. februara 2014. godine.

 

- Nije bilo nikakvog posebnog rituala u kojem se odričem islama. Samo sam prošao kroz ritual krštenja kroz koji prolaze i ostali - kažeBušatlija.

 

 

Ime je promenio samo ucrkvenim knjigama, dok je u dokumentima ostaoMahmud Bušatlija.Krštenje je, kako kaže, bilo njegovalična želja,jer je hteo da se vrati korenima.

 

- Deda mi je jednom prilikom rekao: “Znaš li da je krsna slava naše porodice Sveti Nikola? To je slava naših predaka Crnojevića. Znam da te to sada mnogo ne zanima, ali nekad ćeš se možda setiti.” A ja sam tada bio mladi komunista, i nije me se to mnogo doticalo - priča Bušatlija.

 

Deda je, kako se pokazalo, bio u pravu. Bušatlija je veru promenio tek nedavno, ali se u njihovom domu poslednjih godina skromno obeležavao Sveti Nikola. Kako kaže naš sagovornik, pre svega zbog dece.

 

- Obe ćerke su nam krštene u pravoslavnoj crkvi, a supruga Dubravka je takođe pravoslavne vere. Od ove godine ćemo i zvanično slaviti Svetog Nikolu - navodi on.

 

Dodaje da Ramazannikada nije slavio, a u kući Bušatlija se svinjetina ne izbegava. I deda je jeo svinjetinu, priznaje on.

 

- Posle Drugog svetskog rata smo dobijali hranu kao pomoć od Amerikanaca. Deda se “ubio” od šunke, a kad su mu rekli da je to svinjetina, odgovorio je: “Nisam znao, mislio sam da je teletina. To je onda na njihovu dušu” - seća se naš sagovornik.

 

Na pitanje zašto je lutao između - komunizma, islama i pravoslavlja, Bušatlija kaže da dileme zapravo i nema.

 

- Nikada se nisam osećao kao musliman, mi Bušatlije smo uvek biliSrbi s muslimanskom podlogom. Marksista jesam bio, ali to nije nepomirljivo sa verom. To sam rekao i mitropolitu Amfilohiju ibeogradskom nadbiskupu Hočevaru.Oni se slažu - kaže Bušatlija i navodi da su i posle rata mnogi deklarisani komunisti slavili slavu.

 

Potomak Skender-bega

 

Mahmud Bušatlija je potomakStanka - Skender-bega Crnojevića i Mahmud-paše Bušatlije, koji su se prvi iz te loze poturčili. Stankov otac Ivan Crnojević bio je pravoslavne vere i vladao je Zetom 1490. godine

 

Autor: Blic

https://srbin.info/2019/02/24/vladika-grigorije-ljudi-iz-crkve-moraju-biti-spremni-na-zrtvu/

 

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Људи из Цркве морају бити спремни на жртву

 

За Григорија, владику Диселдорфа и Немачке, могло би се рећи да је човек речи и од речи.

Обично је у новинарству сувишан детаљ причати како је до неког интервјуа дошло, али овај пут ћемо направити преседан управо зато што је то потврда тврдњи из прве реченице. Дуго је договаран овај разговор, још је у то време господин Григорије био владика захумско-херцеговачки, али некако се није пружала прилика да се реализује.

Онда је владика отишао у Немачку, па се интервју нашао на још дужем штапу него што је био, али он се сваки пут уредно јављао, често и самоиницијативно. До новинске славе му сигурно није било стало, али до испуњења обећања очигледно јесте. Тако се јавио прошле недеље, само који сат пре него што ће кренути у Немачку. Ово је тај разговор. Вредело је чекати и на саговорника и на оно што је имао да каже.

Изгледа да сте отишли на право место. Како је кренуло, ускоро ће сви Срби у Немачку? Кажу да нас је из ове земље за последњих десет година отишло близу пола милиона. Како на то гледате?

– Тек када сам дошао у Немачку схватио сам размере егзодуса који још траје и чија је директна последица досељавање великог броја наших људи на европске просторе, али исто тако сам спознао и величину изазова који се одједном нашао преда мном. С друге стране, уочио сам и нешто мени веома интересантно – једну државу која држи до своје уређености и једну администрацију која је веома организована.

Свакако да не треба ништа, па ни то идеализовати, али оно што сам тамо до сада имао прилику да доживим несумњиво спада у најпријатнија искуства у мом животу, јер живећи у Босни и Херцеговини и носећи гене својих предака, те терет ондашњег менталитета и дубоко укорењених навика, постао сам помало уморан од непостојања уређене државе. Иако сам у Требињу имао могућност да урадим много тога, све то је пре свега био резултат моје упорности, урођеног непристајања на пораз и положаја на којем сам се у том тренутку налазио. И у Немачкој имам могућност да урадим те исте ствари, али уз потпуну подршку законâ, који се поштују, система и државе, који ће моје напоре знатно олакшати. Да будем искрен, та спознаја је веома пријатна и утешна.

Како живи наш свет тамо, јесу ли задовољни, је ли то оно што су хтели и очекивали?

– Наши људи у Немачкој су добри и вредни и труде се да то чиме се баве обављају најбоље што могу и умеју. Важно је напоменути и то да су то људи који помажу и народу у матици, својим сродницима и пријатељима у првом реду, премда све чешће имамо породице чији су сви чланови у Немачкој. У сваком случају, сви они су свесни свог порекла и поносе се тиме, али имају немачке пасоше и узорни су грађани те државе. Њихов живот тамо је лепо уређен, али је несумњиво да им у срцима тиња носталгија, али и жеља да овде буде добро онима који су остали – њиховој земљи и њиховом народу. Све то може веома лако да се препозна и осети у њиховом понашању.

С друге стране, они су тамо географски разбацани и није тако једноставно да се састану и саберу. Живот изван завичаја и отаџбине, као и изван свог матерњег језика, собом носи многа искушења, али наши људи тамо чине све да се адаптирају чувајући притом своја идентитетска обележја. Предност је свакако и у томе што је немачка култура европска култура и што смо и ми, како год неко други на то гледао, ипак европски народ, а наше везе са немачком културом сежу дубоко у прошлост, будући да је наш народ кроз своју историју готово увек имао додира са том великом културом.

Морам вас питати хоће ли нас ипак остати за под једну шљиву како је давно пророковано?

– Верујем да сви о томе размишљамо и да се тога прибојавамо. Међутим, ипак настојим да овај свет посматрам као једну целину и да људе у том свету видим као своју браћу, сестре и пријатеље. Оно што је, по мом мишљењу, забрињавајуће кад је реч о нашем народу јесте чињеница да ми према категоријама простора и времена немамо онакав однос какав оне заслужују. И простор и време су конституенти нашег постојања, дакле они нас конституишу и одређују, а с друге стране нас, на известан начин, раздвајају и пресецају. Стога данас не водити рачуна о простору и времену јесте наивно али и забрињавајуће, тачније, то је луксуз који не бисмо смели да дозволимо себи.

Илустрације ради, ни у једном спорту не смете дозволити да противнички играч освоји простор који је вама важан, јер ће тиме он добити простор који ће му омогућити да вам дâ гол или кош или да вас спречи да то ви урадите њему. С друге пак стране, не смете занемарити ни време, јер не вреди давати кошеве кад је судија већ одсвирао крај. Добар пример тога је и историјски договор између Македонаца и Грка о називу некадашње Републике Македоније.

Свет је био изненађен постигнутим договором, али суштина је заправо у томе да ничији простор тим договором није угрожен или нарушен. Промењено је име које сада свима одговора, али простор је остао нетакнут, што је круцијално. Јер кад се заузме нечији простор, то је веома болно за оне о чијем простору је реч, што врло добро знамо на основу примерâ из обичног живота. Наиме, није уопште пријатна ситуација ни кад нам се неко унесе у лице, а камоли када нам неко без питања уђе у кућу или двориште.

Шта је са нашим простором?

– Наши простори се, нажалост, и у селима и у градовима празне практично преко ноћи. А европски простори се попуњавају људима, док се време које они проводе на тим просторима настоји осмислити на најбољи могући начин, пре свега радом, трудом, изградњом и оплемењивањем тих простора. Простор се, између осталог, чува тиме што се култивише, оре, коси, засађује. Дакле, за разлику од наших простора који се великом брзином расељавају и празне, у Немачкој и остатку Европе имамо супротан процес – простор се насељава људима, а притом је очигледно да ту није реч само о настојању да се тиме постигне што већи економски напредак, већ и о свести о значају култивације тих простора, из чега онда природно произлазе и узорна култура, образовање и све остало што нас суштински одређује у свету у којем живимо.

Ми имамо и другу врсту проблема са простором, у наш простор се ушло. Косово?

– Да, али ту је битно да имамо у виду и чињеницу да тај простор не припада само нама већ и људима који исто тако живе на њему, дакле Албанцима. Основно је питање заправо то зашто ти људи неће да живе заједно са нама и зашто бисмо ми били неспособни да прихватимо осам или већ колико одсто Албанаца у Србији, те зашто нико не очекује од Албанаца да прихвате и интегришу осам одсто Срба који живе на територији Косова и Метохије? Поменута питања су веома озбиљна и сложена и ми им увек, рекао бих, приступамо са погрешне стране.

Ако кажемо да је то наш простор, али не и албански, онда тиме поручујемо да не желимо те људе на нашој територији и да нећемо да живимо с њима и онда ту, по природи ствари, долази до конфликта. Али ако кажемо да је то и наш и њихов простор, онда је ситуација битно другачија. Стиче се утисак да ми заправо непрестано сами себе доводимо у незгодан положај. Ако се пажљиво осврнемо око себе, видећемо да ни у Француској, Италији или Немачкој нису сви срећни због досељеника из Африке и Азије, па и оних са Балкана, али нико не мисли да је добра гетоизација или раздвајање људи, него и једна и друга страна интензивно ради на интеграцији.

Све гласније се помиње разграничење са Албанцима. Какав је ваш став?

– Садржан је, донекле, у претходном одговору. Немам ни зрно вере да би такво нешто било коме донело добро. С друге стране, много зла и несреће би снашло већ ионако унесрећене људе.

Кад се осврнемо на наше национално биће, овде као да је превладао дефетизам, готово безнађе. Зашто је то тако и видите ли барем трачак реалног оптимизма?

– Дефетизам се рађа оног тренутка када се изгуби поверење у некога или нешто. У рату кад се изгуби поверење у свог старешину, пуковника или капетана, кад се изгуби поверење у друга који је поред нас, тада се рађају помисли о бекству. Кад пак постоји поверење, онда, упркос свим опасностима, нема одступања и нема дефетизма. Овде се, нажалост, лако уочава да је друштво поларизовано и да најмање 50 одсто људи нема поверења у капетана, у своје другове и у своје комшије, и зато је дефетизам логична последица тог неповерења. Свако друштво и свака власт требало би да раде на постизању узајамног поверења, а не на усрдном ширењу подозрења. Чак и један манастир, дакле заједница која је састављена од људи посвећених Богу, биће растурен и распашће се оног тренутка кад њиме завлада подозрење, било да је реч о подозрењу према духовнику, игуману или подозрење између браће и сестара.

Како вам сада из перспективе развијене Европе изгледа Србија?

– Реч је, заправо, о веома сличној ситуацији као када је неко у нешто заљубљен и то нешто воли, па му то увек изгледа много лепше из даљине него што то у ствари објективно јесте. Међутим, реч је углавном само о једном доживљају простора – природе, река, планина, поља, језера, који је савршен, али га, с друге стране, исто тако можете пронаћи и у другим европским земљама. Било где да одемо наћи ћемо природну лепоту којој ћемо се дивити, али је суштинско питање шта ми у тој лепоти радимо и како се понашамо, какви су односи међу људима у том простору и какви су односи према самом простору. То је, на концу, једино битно. Ако пак из другог угла посматрамо ствари, запазићемо да смо ми заправо веома ретко били у средишту светске пажње, а када би у тим ретким тренуцима свет уперио поглед у нашем правцу, то је најчешће било због ствари и појава које су негативне и за нас веома болне.

Истина, чињеница је да за многе од тих ствари нисмо само ми криви, али наше је да учинимо све оно што је до нас како би дошло до промена набоље. Зато је важно да поставимо ствари тако да нас људи почну посматрати и доживљавати на основу онога што је лепо и добро. На пример, присетимо се кошаркаша који играју у Америци или чувеног Новака Ђоковића. Кад год бих се у Немачкој представио као неко ко је сународник или ко је по пореклу исто то што су Јокић или Ђоковић, моји саговорници би широм отворили очи посматрајући ме пријатељски и с поштовањем. Међутим, када бих им рекао само то да сам Србин из Босне и Херцеговине, они би слегнули раменима и потрудили се да брзо прескоче ту тему те да усмере разговор у другом правцу. Дакле, морамо све учинити да нас људи препознају и памте по добру.

Кад ће Срби престати да се крве око власти и, за почетак, да се измире између себе?

– Одмах на почетку треба нагласити да то о чему говорите није нека ексклузивна особина само нашег народа. Напротив, то је једна нелепа и тужна заједничка карактеристика читавог људског рода. Људски род је у свом цивилизацијском развоју дошао до неких решења, као што су устави, закони, правила, смењивост власти, али нисмо ми једини код којих та решења не функционишу како треба и стога је неправедно инсистирати на искључиво нашој недоследности у том погледу. Но није наше да се бавимо другима, јер и тако имамо превише посла сами са собом.

Дакле, истина је то да код нас, пре свега, треба поставити питање поштују ли се правила и закони у правом смислу те речи. Упознао сам, наиме, у Немачкој једног човека који је докторирао на пореском праву Србије. На моје питање каква је разлика између нашег и немачког пореског права, дао ми је потпуно неочекиван одговор, а то је да је пореско право боље дефинисано у Србији, али док се у Немачкој компликованије и лошије пореско право поштује и извршава, оно практичније и једноставније у Србији се, нажалост, не извршава и не поштује. Људи ће јако тешко доћи до тако дубоке самосвести и сами од себе престати да се боре за власт и моћ. Зато за почетак предлажем да се поштују правила. И то она правила која су већ потврђена као добра.

Понашамо се као заточеници политике и историје. Може ли се неки здравији однос успоставити и према једном и према другом?

– Човек може постати заточеник било чега – сујете, среброљубља, властољубља, себичности, може бити заробљеник и несебичности, па на крају и историје и политике. Али све то зависи од нас самих. Истина је заправо да не смемо пристати на то да будемо заробљеници било чега, јер, као што каже мој Алекса Шантић, волови трпе јарам, а не људи. Међутим, чак и волови трпе јарам до извесне мере. Мој деда Петар увек је говорио да према воловима не треба бити престрог, не сме се претеривати, јер ако се они побуне, тек ће у том тренутку човек видети каква снага их заправо одликује. Другим речима, није мудро искушавати границе њихове издржљивости. Ако је тако са животињама, како ли је тек с човеком, који је мислеће биће и који не трпи понижавања.

Српски народ је подељен вештачким али прилично зацементираним границама. Каква му је судбина у контексту те расцепканости?

– Док сам живео у Босни и Херцеговини и Требињу, где год бих кренуо, наилазио бих на неку границу и морао сам стално да показујем пасош, такорећи на сваких пет минута. То је огроман терет, губљење времена и једно присилно раздвајање људи. Кад бих, примера ради, ишао у Херцег Нови, не бих ишао у госте неком другом народу који говори другачијим језиком него сам ишао у госте код својих рођака, код браће и пријатеља. Кад бих пак ишао у Дубровник код људи који су Хрвати и католици, прелазећи те границе увек сам осећао да та граница, у поређењу с нашим искреним и пријатељским односима, нема никакву снагу. Другим речима, не постоји земаљска граница која може да подели људе уколико су они уистину људи.

Стога мислим да су границе колико год у појединим ситуацијама потребне, толико и опасне. Не смемо сметнути с ума да укидањем граница суштински нико неће изгубити свој идентитет, као што га нико неће ни задобити постављањем граница. Неретко у последње време путујем у Холандију, будући да није много удаљена од града у којем живим, и увек ми неко од мојих сапутника мора скренути пажњу на то да смо стигли у Холандију, јер ја то иначе не примећујем. Ми смо пак овде на микроплану направили десетине граница које су велики издатак, а немају никаквог смисла. На концу, кроз све те границе најбоље пролазе лопови и криминалци, сумњива роба пролази шумама, па је само постојање граница, усуђујем се рећи, постало једна велика фарса.

Људи цркве морају бити спремни на жртву

Каква је улога Цркве у модерном времену?

– Уколико Цркву посматрамо из перспективе Новог завета и Христа те из перспективе у којој Бог улази у овај свет из једног другачијег света, у којем нема простора, времена ни подела, онда не треба да се плашимо за Цркву и њену улогу у свету. Уколико пак Цркву сводимо на наш простор и време, односно не допуштамо да Бог у њој дејствује, онда морамо бити уплашени са њу. Оно што се кроз историју лоше догађало у Цркви догађало се управо када су људи себи приписивали божанске улоге, кад су узимали имена Цркве, Бога, јеванђеља, а притом то што су чинили у њихово име није било у сагласности са оним што је Бог говорио.

Исус Христос је, да се подсетимо, у овај свет дошао и показао се славан и силан управо у својој немоћи пред земаљским властима. Као што знамо, оне су га заробиле, осудиле и разапеле на крст, а он им је љубављу и речима са крста узвратио: „Опрости им, Боже, не знају шта раде“, и управо том својом везом са Богом, који није окован у границе времена и простора, спасао је свет. У том контексту је улога Цркве увек иста, али није исти начин на који ми, људи из Цркве, ту улогу носимо. Ми, наиме, морамо да је носимо са свешћу о спремности на жртву, а нипошто с намером да нешто приносимо себи на жртву.

Нико не може изван правила

Питање Босне и Косова су гнојне ране Балкана. Има ли ваљаног одговора?

– Босна и Косово, као и читав овај регион, захтевају, пре свега, мир и стабилност. А мир подразумева толеранцију, демократију и примењивање закона. Јер када, заправо, долази до рата? Онда када неко пређе границе закона, а онај други, о коме год да је реч, почне да се осећа угроженим и покушава да се брани. Тако долази до немира, потом до ратова и на крају до одлагања решења. Зато је моја мисија у Босни и Херцеговини била пре свега постизање мира, јер ми је било јасно да без мира никада неће доћи до било каквог решења. Али исто тако у миру не сме да се постигне неправедно решење, јер ће такво решење генерисати нови рат. Дубоко сам уверен да овај простор, који је још изван Европске уније, мора да постигне и достигне најбоље европске вредности. Да ли ћемо или нећемо ући у Европску унију након постизања тих вредности – биће мање битно. За нас би погубније било да уђемо у Европску унију, а да останемо у својим патолошким мржњама и нерегуларностима свакојаке врсте, у освајању моћи по сваку цену, у ниподаштавању другога, било да то ниподаштавање проистиче из припадности различитим нацијама, религијама или партијама. Нико никог не би смео, нити има право да угњетава или да се над њим узвисује. Једино чега би неизоставно требало да се придржавамо, поред Божјих закона, јесу управо та правила на основу којих можемо да играмо фер игру и унутар којих треба да се крећемо како бисмо напредовали не угрожавајући притом никог другог.

 

https://srbin.info/2019/02/24/vladika-grigorije-ljudi-iz-crkve-moraju-biti-spremni-na-zrtvu/

 

What Putin thinks about gays - BBC NEWS

Published on Jan 20, 2014
Subscribe to BBC News www.youtube.com/bbcnews
President Vladimir Putin has defended Russia's law on "gay propaganda" ahead of the Sochi Olympics but insisted he was not prejudiced against homosexuals.

Subscribe http://www.youtube.com/bbcnews

Check out our website: http://www.bbc.com/news
Facebook: http://www.facebook.com/bbcworldnews
Twitter: http://www.twitter.com/bbcworld
Instagram: http://instagram.com/bbcnews
Category
News & Politics
License
Standard YouTube License

Putin on immigration: You must respect locals!

Published on Jul 16, 2016
This clip of Putin’s views on radicals is combined with footage of Fahad Qureshi, who leads a well-known Wahhabi organization “IslamNet”, out of Norway. Qureshi is a second-generation Norwegian of Pakistani origin, and his father was affiliated to Tablighi Jamaat, an ultra-orthodox sect for Sunnis. In the video, he is working the crowd to instill ultra-conservative views as pan-Muslim views. He advocates that all Sunnis believe in segregation for men and women, stoning for adultery, and the list goes on. This is not entirely true – there are as many different Muslim views as there are interpretations of the Quran. Wahhabism is a cult – much like the Ku Klux Klan or Scientology, except it is permeated with billions of Saudi and US dollars. It achieves certain foreign policy objectives abroad - yet when the chickens come home to roost, the leaders of these countries prefer to act uninvolved.

The Muslim world continues to be one of the least developed societies, where many Western values are considered offensive. While every person has a right to their culture in their own land, one cannot choose to live in Europe and expect the society around them to live according to Sharia Law.

There are no borders in today’s internet age – these clerics can be accessed from any point in the globe. When Donald Trump says that we simply don’t know which Muslims subscribe to these views and which do not, he is correct. But that doesn’t mean that all Muslims are Sunni, or that all Sunnis are Wahhabi [Salafi].

For example, the majority of Russia’s Chechens are Sunni Muslims, who live [almost] in harmony with the modern Russian state. Both of the Chechen wars were funded by Western dollars and influenced by Saudi clerics. Today, these influences remain – which is why it is common to find Chechens within ISIS ranks. At the same time, Chechnya has its own Muslim army against ISIS insurgents. It is a constant balancing act between vastly varying interpretations of the Holy book, and modernity.

The US State Department is adamant on funding “the moderates” of the world but they have no idea how to tell them apart from the “extremists.”

As a visionary, President Putin has been consciously building bridges to mitigate the two cultures in Russia for decades to come. He has opened Europe’s largest Mosque in Moscow, has close ties with local Chechen leaders, and pumps millions into the Chechen economy to ensure that the people are educated and have as many opportunities as elsewhere in Russia. At the same time, the people of Chechnya have traditions that are instilled only in that part of Russia.

Most people who ask the right questions about their European identities, in their many different forms, are immediately branded as 'nationalist'. Most people who question the politics of mass migration are accused of far-right or fascist views.

But isn’t there a danger of “European tolerance” creating a very unstable future for their own children? How will they reconcile their lives with second or third generation adherents of European Wahhabism? Except by this time, they will also be citizens of their hosting country, with full rights of voting and other civil liberties.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
For current affairs, translations and analysis, check out http://www.Fort-Russ.com
My vids also get uploaded to the Eurasia Daily page on Facebook: https://www.facebook.com/eurasiadaily...
Category
News & Politics
License
Standard YouTube License

Putin on Immigration - "Russia is for Russians, first and foremost"

Published on Aug 31, 2016
Vladimir Putin is often misquoted as saying that "Russia is for Russians" - which, to the naked eye, seems nationalistic. But this rhetoric has no racist inclination; it is a misunderstanding arising from the Russian language. The word "Russians" has two meanings - it is both those who are Russian ethnically, and those who live in Russia historically (in the West, these groups would be called "indigenous peoples" but you would have a hard time telling an ethnically-Russian/Slavic person that they are not indigenous =))). As a rule of thumb, every Russian considers themselves "indigenous" - its "colonisation" history is not as fresh as it is in the countries of European colonisation. )

Russia is home to over 120 numerically small (many under 50,000 each) local ethnicities. Many have retained their languages and traditions, as well as being citizens of the Russian Federation and speaking Russian fluently. What is important to understand when Putin says "Russia is for Russians" is that it means he puts the rights of all of Russia's many ethnicities before those of immigrants - those immigrants who are culturally and historically not a part of the Russian Federation.

This concept is most easily understood in employment - if your country does not have full employment, yet is exercising very liberal immigration policies - then it is not looking after the interests of the people, but those of Capitalism [cheap labour.]
--------------------------------------------------------------------------------------------------
For current affairs, translations and analysis, check out http://www.Fort-Russ.com
My vids also get uploaded to the Eurasia Daily page on Facebook: https://www.facebook.com/eurasiadaily...
Category
News & Politics
License
Standard YouTube License

What Putin thinks about gays - BBC NEWS

Published on Jan 20, 2014
Subscribe to BBC News www.youtube.com/bbcnews
President Vladimir Putin has defended Russia's law on "gay propaganda" ahead of the Sochi Olympics but insisted he was not prejudiced against homosexuals.

Subscribe http://www.youtube.com/bbcnews

Check out our website: http://www.bbc.com/news
Facebook: http://www.facebook.com/bbcworldnews
Twitter: http://www.twitter.com/bbcworld
Instagram: http://instagram.com/bbcnews
Category
News & Politics
License
Standard YouTube License

Anti-gay campaign shows Russia's worst side

Published on Jan 30, 2014
As Russia prepares to host the Sochi Winter Olympics, Europe Editor Matt Frei reports that the country's campaign against gay people shows its worst side just when it hoped the world would see only its best.

Subscribe to Channel 4 News: http://bit.ly/1sF6pOJ

Sign up for Snowmail, your daily preview of what is on Channel 4 News, sent straight to your inbox, here: http://mailing.channel4.com/public/sn...

Missed Channel 4 News? Catch up on the last seven days here: http://www.channel4.com/news/catch-up/

Channel 4 News weather forecast, with Liam Dutton: http://www.channel4.com/weather/

All the latest blog posts from the Channel 4 News on-screen talent: http://blogs.channel4.com/news/
Category
News & Politics
License
Standard YouTube License