Hram emisija- 1 Deo od 2- Vrlinosov- Duh prorostva, magija, demonologija i egzorcizam, 52:48 min.

https://youtu.be/zYUG7XNdSlI Vrlo dobra emisija, vrlo recit Svestenik, gospodin Aleksandar Jovanovic, uvodi i daje istorijat u tamni svet, daje vidljivi dodir Psihijatrije i Religije, upozorava od Cirkuzanstva i bavljenja magijom......52:48 min.

Врлинослов - 2 Deo od 2- Православље или црна магија, хороскоп, уроци и црвени конац 23,014 views•Jul 15, 2020; 47:29 min.

Врлинослов - Православље или црна магија, хороскоп, уроци и црвени конац
23,014 views•Jul 15, 2020 ; 47:29 min.

Проф. Петар Јевремовић предаје психологију Филозофског факултета у Београду, а као гостујући професор предавао је и на Православном богословском факултету

Petar Jevremovic, Prof Psihologije

 

http://teologija.net/tragati-za-nedorecenim/?fbclid=IwAR3MP65XBF28qGj7ywZEX4TkI7jxoHNQj7RUac7CwK160l9ISmbZI0iARVQ

Трагати за недореченим (Разговор са проф. Петром Јевремовићем)

-Проф. Петар Јевремовић предаје психологију Филозофског факултета у Београду, а као гостујући професор предавао је и на Православном богословском факултету

 

Петар Јевремовић

Проф. Петар Јевремовић предаје на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а као гостујући професор предавао је и на Православном богословском факултету и Филолошком факултету. Проф. Јевремовић је објавио неколико књига – Психоанализа и онтологија (1998), Лакан и психоанализа (2000), Тело, фантазам, симбол (2007; 2012), Патрологија у огледалу херменеутике (2011), Λόγος/Πολύτροπος: ка херменеутици усменог говора (2013), У потрази за Настасијевићем (2016) – као и десетине студија и превода са неколико језика. Са Петром Јевремовићем разговарали смо о томе како у свету, који је свет хипертрофиране однеговане скепсе, разликовати патолошко од непатолошког у религијском поретку, где се од човека тражи да верује.

Професори Јеротић и Корнаракис су се предано бавили односом психологије и православне теологије… Какав је Ваш став по том питању?

– О односу између условно речено савремене теологије и савремене психологије се често говори са скепсом, која није безразложна. То је старо питање о коме постоје искључива становишта. Оно што је данас остало од психологије садржи јако мало изворног psihe, и тако посматрано може се рећи да између православне теологије и академске емпиријске психологије нема много поља за сусретање. Тешко је замислити хришћанску теологију без озбиљног узимања у обзир структуре, динамизма, онтологије поменутог psihe, смртничког psihe и у том смислу ја психологију видим као један од конститутивних елемената теолошког виђења.

Активно се бавите и патристичким наслеђем. Који је то приступ отачкој баштини који би, по Вашем мишљењу, био адекватан савременом добу? Флоровски је предложио спровођење „неопатристичке“ синтезе. Да ли и Ви сматрате да је синтеза најадекватнији метод креирања отачког мишљења?

– Признајем да нисам сигуран да до краја разумем шта је Флоровски под тим подразумевао. Он је респектабилна личност, али чини ми се да је његова интуиција која се налази иза те синтагме можда мало у раскораку са временом у коме живимо. Синтезу видим као нешто прилично далеко и нисам сигуран колико могућом, али исто тако нисам убеђен колико потребном. Нама је потребна успостављање проблематизације отачког наслеђа, читање, рецепција, мишљење. Мислим да је опасно уверење тврдити да су оци фиксни еталон знања и умећа од којег смо се ми отуђили, којима је неопходно вратити се. Верујем да је много боље, много упутније оце сагледати као саговорнике који су много тога оставили и недомишљеног. Јалово је веровање да ћемо наћи одговор на сва могућа питања која нас тиште у отачком залеђу. С друге стране, корпус отачке литературе је далеко од тога да је хомоген. Има ту много идеолошке склоности да се прича угрудва, да се направи неко фамилијарно залеђе наших предака које функционише као монолитни хор. То није тачно. Можда је последњих деценија превише форсирано хеленско, као што је некада било руско у нашем схватању хришћанског. Протеклих деценија смо открили хеленско залеђе и не без фасцинација утонули у њега. Важно је имати у виду да постоје и друге традиције. У последње време сам заокупљен Сиријом, цео тај корпус представља потенцијално огроман извор ресурса за будуће бављење мишљењем и промишљањем ових проблема. Треба тражити оно што је живо, а то је недоречено. Доречена изреченост је заправо мртво слово, записано или стално понављано у говору.

Када је реч о Цркви и савременој цивилизацији, сложићемо се да модерна, условно речено, „западна“ цивилизација преживљава својеврсну кризу идентитета. Да ли Црква може да помогне да се из те кризе изађе, и на који начин би то евентуално могло да се реализује?

– То питање задире у еклисиологију и у аксиологију, али бојим се и у политику. Оно имплицира да је Црква макар једним својим делом измештена из света и да има архимедову тачку којом јој се гарантује статус неспорности. Мислим да је Црква у приличној мери контаминирана временом, да тешко успоставља корак са својом мисијом да оцрковљује време. Мислим на протекле две деценије када је Црква након великог и бесмисленог страдања наступила као вероносна оглашеност оптимизма и наде. Црква је престала да буде субверзивна, у добром значењу те речи, и добила је своје место. У тој својој смештености, потрошена је чињеницом да је бирократски прихваћена. Самим тим је много бирократског метастазирало и унутар Цркве. Одговор на Ваше питање је да Црква може да помогне свету ако помогне самој себи. Ако се морал, који је нека врста мистичке соли, озбиљно не уведе у једну етичку-онтолошку саморефлексију, бојим се да ће се прича све више трошити и урушавати и да ће право питање бити – колико ће Црква моћи себе да одржава благодарећи свету који је толерише као некакву врсту обичајног реликта.

Бавили сте се питањем девијација у религиозном животу. Зашто је разговор на ову тему некада био много лакши?

– Религијско је у хришћанству богочовечанско, а људскост је врло непредвидива и нужно присутна. Кад год говоримо о верском религиозном, неопходно је да имамо у виду ту присутност људског која је увек проклизавајућа. Ми живимо на таласу заборава. На фону тог онтолошког заборава се касније реактикулише врло често виртуелно и неретко идеолошки профилисано сећање. Патолошког је увек било и увек ће бити у свету људскости. Таква смо природа од Књиге Постања до данас. Зашто људи о томе не воле да говоре? Зато што то многе онеспокојава. С једне стране, сасвим је једноставно отписати религију као пуки атавизам. У исто време, као томе комплементарни хибрид можемо сматрати фантазију о томе да је Црква некаква врста онтолошког Дизниленда, где се по дефиницији све разрешава самом чињеницом да сте у Цркви. По томе се и разликује оно у традицији Цркве обичајно, оно у традицији Цркве идеолошко, од оног што је у традицији Цркве подвиг. Људска ситуација није учланити се и спасити се баш због тог скупог залога који је уплаћен у виду ни мање, ни више него крвљу другог Лица Св. Тројице. Не можемо се баш због тога тако јефтино извући, тако што ћемо понеки пут климнути главом, понеки пут се прекрстити и понеки пут узети учешће у понечему. Ствар је много озбиљнија него што било чија теистичка или атеистичка површна пропаганда проглашава.

Да ли поимајући религијски живот данас, можемо говорити о саморазумљивој представи о субјекту религијског живота, као некоме ко је јасно одвојен од онога што га окружује?

– Не, субјекат никада не може, управо зато што је субјекат, бити одвојен од онога што га окружује. Наше окружење је у нама. Како је Плотин некада веровао, није душа у телу, него је тело у души. Ја стално говорим да у човеку постоји празно место за Бога. То наравно не значи да је на том празном месту Бог. Ко ће и шта собом запоседнути то празно место је велико питање у којем се прелама лична историја и историја групе. Ми не можемо психолошки, херменеутичким средствима доказати да Бог постоји или да не постоји. Управо благодарећи овој тези, неодговорно је људе утеривати у Цркву самом чињеницом да у њима постоји празно место за Бога. Као што је исто тако неумесно истеривати их из Цркве. Чиме то свет игра улогу мотивишућег кохезионог фактора њиховог живота? Да ли је то аксиолошка вертикала, да ли је то некакво или нечије фискално обећање, да ли је то предукус есхатолошког, да ли је то пуко нарцистичко поистовећивање с идеалом који нам се нуди преко медија? Доста тога зависи од нас и мало тога се може разрешити пуким рециклирањем обичајно прописаних алгоритама. Човек може много зла учинити Богу, зато што му се Бог даје. Максим Исповедник каже: „Докле ћемо Бога кињити, мучити и распињати?“

Ако у сваком човеку, како тврдите, постоји иманентно празно место за Бога, на који начин ћемо доћи до есхатолошке пунине и упослити то нешто чиме не владамо?

– Тако што ћемо се потрудити да што је могуће више добром Богу сметамо у покушајима да нас спасе од нас самих. Тако што ћемо разборито и критички, са вером и опрезом, промотрити сопствене могућности и немогућности и могућности свих „светих крава“ које нам се нуде као осмислитељи нашег живота. Треба нам разборитост и целомудреност коју смо изгубили.

Које детерминанте одређују структуру субјекта религијског искуства и динамику унутар те структуре?

– Многе детерминанте. Религија није само мистичко. Зачудили бисте се колико људи, с једне стране, прижељкује мистичко, а колико, с друге, од тога беже. Колико им је потребна устројеност, чак милитантна, колико им је чак потребно оно у религијском поретку ствари осујећујуће, ригидно, тврдо, суво. Прочитајте старе трагове о опсесивној потреби монаха да уреде свој живот – постоје, с једне стране, у најчистијем смислу речи анархични односи према реду и поретку, упоредо са тим наћи ћете регуле које су изречене језиком касарне. И за једно и за друго постоје интересенти. Многи људи од религије траже осујећење, границу која ће бити у тој својој осујећености амортизована егзотичним и која ће их довести у близину мноштва истих таквих. У секташком смислу – цео свет пропада, само ће се они спасити. У мање секташком смислу – цео свет је у заблуди, али они су ближи Богу и важнија су полуга Богу у овом свету од других људи. Моћ је често детерминанта групе у религијском животу. Моћ некога ко има било функцију, било харизму. Људи воле да се подају и то је велики изазов за оне који се стицајем околности налазе на месту које индукује и провоцира моћ. Јако је тешко хијерархију спасити од удвориштва, јер и то су људи. У залеђу групне динамике се налазе психотични механизми, не неуротични како је мислио Фројд, и то је много опасније јер собом контаминира однос према стварности. Најважнија детерминанта религијске групе је однос према моћи – до које мере је инстанца моћи у стању да себе релативизује, у којој мери ће се примити. То су оци јако добро препознавали, има много њиховог инсистирања на лаксирању моћи, на лаксирању омнисциенције, омнипотенције било кога ко упражњава било какву, па макар то била и харизматска сила над било ким. То је та пакост људске слободе – да је човеку, између осталог, дато да себе преозбиљно схвати.

Говорити о религијском не значи нужно говорити о Богу, са становишта психопатологије. Шта је икона тренутка у коме живимо?

– Човек може много тога обожити. Новац је обожен. Мој утисак је да су једине, стварно „живе цркве“ у Србији шопинг-молови. То је фасцинираност да екстатички можете више него што можете ако имате дозвољени минус, па се тамо ширите и протежете преко граница куповне моћи. Наравно, то је псеудо-сакрално, мешавина малограђанштине и нихилизма који баштини у основи један религијски сентимент. То је кућа среће, којом подмићујете децу, где се доживљава опште чулно узбуђење. Производ може имати примесу божанског, што је лоше јер сакрални симбол чини по себи сувим. Колико год се ми заклињали у верност гусала и светосавског духа, то је у кризи. Није довољна егзотична одежда и исихастички стајлинг, није довољна заводљива реторика и хеленска патина, да би се одговорило духу времена. Многим младим људима који су у кризи Црква мора стално да се бави, а бави се кратког дана. Деси им се нешто као екстатичка љубав између човека и симбола на почетку, а после се деси клизање у лоше, али не ван Цркве, него у самој Цркви.

Како ћемо разликовати патолошко од непатолошког у религијском поретку, где се од човека тражи да верује?

– Запитаћемо се о плодовима, при чему плодове нећемо мерити кроз призму усрећујућег тренутка. Исто тако ћемо се запитати какви мотиви стоје иза тога. Главно питање је – шта је доиста ко за кога у стању да уради и шта га томе гони?!

Бавили сте се и српским песништвом, посебно Момчилом Настасијевићем. У којој мери је поезија данас пријемчива за изражавање теолошке мисли?

– Ја бих се запитао – до које је мере теологија спремна да себе огледа у поезији?! Мало је добрих песника, мало је правих речи, све је прилично празњикаво. Има манира, реторике, успешних идиома, али нема праве, добре поезије. Поезију видим као нешто што је теолошко у бити, осољеније животом од саме доктринарне теологије. Имали смо мало тако изванредних песника као што је Настасијевић. Он је један од највећих свештеника и чудотвораца српског језика. Његов језик је мистички ватромет инвенције, с друге стране, он има у себи један канал штедње који недостаје његовом алхемичарском приступу језику. Мало је теолога који могу да и близу добаце не само Настасијевићевом језику, него и његовом изразу. Његов израз је дубок и искрен и у тој дубини и искрености је стваран. Никога није копирао. Невоља са теологијом је што је она стицајем историјских околности много више дискурс, много мање поезија и због тога много манира, цитата и парафраза. Било би добро да је теологија више поетична, не у патетичном смислу, већ у том изворном смислу. Теологија би требала да буде отворенија за реч. Све то има своју потенцијалну онеспокојавајућу страну – докле год владате идиомима и прописаним језичким, доктринарним, догматским регулама, налазите се на сигурном. Понављате, парафразирате, враћате исто, налазите оно што сте већ пронашли. Поезија има у себи тај додир неизвесног, тај тренутак проблеска нечега што није ваше обраћање било коме, него обраћање вама некога путем слова. Шта ће вам Он у датом тренутку рећи је увек упитна ствар.

Можемо ли говорити о психи, или о свету, као нечему што је априори религиозно или атеистичко?

– Мислим да не можемо. Патетично је рећи да је душа по себи религиозна. Мислим да је још патетичније рећи да је хришћански или будистички или другачије религиозна. Исто тако је неумесно тврдити да је човек по дефиницији безбожно биће, коме је накнадно злом вољом попова и владара наметнута та превара звана религија. Човек јесте екстатичко биће и ту престаје свака даља романтизујућа спекулација. Све је свет. Чак је и вера свет. Вера није бесловесна, непосредна, чистом интуицијом опосредована датост искуства. Вера је прича, између осталог и прича, која у модалитету Логоса повезује, сакупља, прикупља. Не бих супротстављао свет и веру, нити бих на тај начин оптерећивао душу тиме да је по дефиницији теистичка, односно атеистичка. Она је екстатичка, у себи обједињује обе потенцијалности а која ће се остварити је резултантна укрштања историје и личне слободе.

Данас се често чује „религија је мој доживљај“, или „не ваља се“, или „треба се“ – може ли се говорити само о религијском индивидуалном или религијски социјалном?

– Не може се говорити о једном без другога. Религијско је, с једне стране, феномен групе која баштини одређени пут, кредо, симбол вере. Она нас увек затиче у свету – била је ту и када ми нисмо били ту. Истовремено, баш зато што је људска ствар, религија неминовно у себи прелама оно индивидуално, људско, тако да су обе димензије виђења ствари неминовне. Не можемо религију утерати у пуку самовољу, индивидуалну ексцентричност. Колико год религија била ствар групе и традиције, мора да се чува да не обожи ту своју традиционалност зарад задобијања веће него могуће кохезивности групе. Када им се живот компликује, људи осете потребу за неким триком, „зецом из шешира“, за џокером. Неретко је то муљавина харизме, магије и идеологије.

Да ли смо по рођењу религиозни? Како људи постају заиста религиозни или заиста атеистични?

– Нисмо по рођењу религиозни. По рођењу нисмо чак ни људска бића. То постајемо ако по рођењу будемо на адекватан начин прихваћени и неговани од људи. Када се роди људско биће је полуфабрикат, незавршено. Развој нашег нервног система и свега што ће се надовезати на њега је тековина интеракције са другима. Однос са другима је формативан. Неопрезно је тврдити да је биће само по себи религиозно. Исто је тако неопрезно тврдити да је оно нерелигиозно. Рађамо се врло податни свету у коме живимо и у великој мери ће са нама бити онако како се тај свет нама буде бавио. Ако је окружење религиозно, атеистичко или антитеистичко то ће у великој мери утицати на формирање вредности и светоназора. Веровати да постоји у самом телу религиозност је исто толико погрешно колико тврдити да у телу постоји нерелигиозност. Чему онда оваплоћење?

Цркву устројава Свевишњи а живу Цркву осмишљава и динамика групе. Зашто нам је тешко да прихватимо да свет поретка у Цркви одређује група?

– Зато што је људима потребна фикција. Потребно им је уверење да постоји нешто што није људско и што не подлеже динамици и неизвесности људског, а што је опет у њиховој власти. Како упослити стварност, како упослити живот и како на крају верификовати ауторитет? Како некога убедити да нешто уради, односно да не уради када присуство Свевишњег није тако очигледно? Хришћански Бог је дискретни Бог, а то пружа могућност људима да не буду марионете. У таквом виђењу ствари фикција има статус полуге која у недостатку нечег јачег, може покретати људе на одређене акције, или чинити да се уздрже од акција. Наивно је веровати у магијску заокупљеност Бога нашим свакодневним мизерлуцима. Треба моћи оделити оно трансцедентно од оног нечег што је наше. Опасно је иза мистичког и еклисијалног скривати атавизме моћи и ауторитет који се базира на сили убеђивања која није с оне, него с ове стране некакве небеске баријере. Онда чујете много бунцања, хабања и кварења симболичког у име дневне политике и нечије осионе моћи, чак и неретко нечије личне психопатологије. Тешко је бавити се тежим питањима, много је лакше утонути у тај бескрајни сплет комбинаторике улога, маски, етикетације, бирократије, кулоарштине. То постоји на свим дворовима – небеским (каквим их видимо из перспективе Земље), а поготово на свим меридијанима, па и на свим земним дворовима, а поготово на дворовима које настањују људи који би exoficio требали својом душом да стреме тамо где би требали да поведу паству са собом.

Ово је век у коме су људи и симболи потрошени. Да ли смо изградили критичку спремност која ће узети у обзир патолошку срж унутар групе, у којој се људско смешта у трансцендентно?

– Нисмо. Ми живимо у вакуму истрошених симбола које доживљавамо као декор. Мноштво симбола трансценденције има статус пуког декора – од сиротих бројаница које су ни криве ни дужне постале накит, преко икона које су постале обичајно залеђе за једногодишње гозбе на српским трпезама. Хришћанство на тај начин посматрано јесте у кризи снаге симболичког. Невоља је што се често када се догоде овакве ствари, прича поштапа демагогијом и интересом, што је врло делотворно, али дубоко деструктивно и што се врло брзо покажу деструктивни плодови. То нисмо ми измислили, тако је било одувек. Врло је важно истини погледати у очи.

Колико светости имамо данас?

– Исто онолико мало колико је тога било и пре, у траговима. Зато је светост вредна. Увек је било мало светости, зато смо толико чезнули и за светим људима и за искуством светости.

 

Извор: Славица Лазић, Лицем к лицу (Oдабрани разговори I), Београд: Отачник – Бернар, 2014.

 
 

Lecenje Sizofrenije sa Vitaminom B-3; Successful Treatment of Schizophrenia Requires Optimal Daily Doses of Vitamin B3

http://www.altmedrev.com/publications/13/4/287.pdf

Alternative Medicine Review Volume 13, Number 4 2008 Guest Editorial Page 287

Successful Treatment of Schizophrenia Requires Optimal Daily Doses of Vitamin B3

For over 50 years Dr. Abram Hoffer has been educating clinicians about the need to correctly (optimally) dose schizophrenics with vitamin B3 (niacin; niacinamide). For the past 10 years I have, likewise, educated numerous naturopathic and medical doctors about the very same thing. For some reason, both types of clinicians routinely treat schizophrenic patients with plenty of vitamins, minerals, and other natural health products, but they never provide enough vitamin B3 . In these authors opinions, schizophrenic patients cannot get well if not provided with optimal doses of vitamin B3 . This prevents the real acceptance of nutritional treatment since clinicians will not observe favorable results when inadequate treatment is provided; their schizophrenic patients will continue to suffer needlessly. To understand the importance of vitamin B3 treatment, some background information is needed. Schizophrenia is characterized by a combination of perceptual changes (e.g., hallucinations) and thought disorders (e.g., delusions).1 These aberrant mental states, which can lead to psychotic behavior, cause a tremendous amount of emotional and psychological suffering. The cause of schizophrenia, the subject of much debate, is considered a biochemical imbalance, although certain genetic factors most certainly play a role. The majority of scientists and psychiatrists subscribe to the dopamine excess theory of schizophrenia; i.e., that too much dopamine is largely responsible for the symptoms of psychosis. However, since 1952, Hoffer, the founding father of orthomolecular medicine, has researched, published, and expanded on the adrenochrome theory of schizophrenia.1,2 He and his colleagues, Drs. Osmond and Smythies, arrived at this theory by studying and researching the effects of substances such as mescaline, lysergic acid diethylamide (LSD), and amphetamines – all of which can cause a clinical syndrome in normal individuals that would be clinically indistinguishable from schizophrenia.

Osmond and Smythies noted that mescaline had a similar chemical structure to that of adrenaline. Hoffer, Osmond, and Smythies concluded that since both can be converted to indoles in the body, the potential schizophrenic toxin might be an indole derivative of adrenaline with similar neurochemical properties to that of mescaline or LSD. They eventually deduced that the schizophrenic toxin was an oxidized derivative of adrenaline known as adrenochrome. Since the early 1950s, the adrenochrome theory has been validated by the following findings:

  1. Adrenochrome and its close relatives – dopaminochrome (from dopamine) and noradrenochrome (from noradrenaline) – are present in the human brain.3-5 2. These compounds probably induce a combination of neurotoxic and mind- mood-altering effects.3-5 3. Reducing adrenochrome, dopaminochrome, and noradrenochrome is therapeutic for the treatment of schizophrenia.6 To reduce the production of adrenochrome, Hoffer and his team decided on the methyl acceptor vitamin B3 . This vitamin, previously used to treat pellagra (a disease clinically indistinguishable from schizophrenia) had relevant biochemical properties.1,2 Hoffer and his team researched the metabolism of adrenaline. They knew that the reaction involving noradrenaline to adrenaline required the addition of one methyl group. Because vitamin B3 was known to function as a methyl acceptor, Hoffer’s team theorized that an optimum dose of niacin might decrease the amount of noradrenaline that would be converted to adrenaline. Since adrenochrome was thought to be an oxidized derivative of adrenaline, vitamin B3 could help reduce the quantity of adrenochrome by simply limiting the production of adrenaline.

Hoffer and his team also discovered an additional biochemical property of vitamin B3 that would help to explain its therapeutic efficacy. Vitamin B3 is a precursor to nicotinamide adenine dinucleotide, which is present in both oxidized (NAD) and reduced (NADH) forms in the body. In the brain, adrenaline loses one electron to become oxidized adrenaline. If enough NAD and NADH are available then the oxidized adrenaline is reconverted to adrenaline. These back and forth processes continue to occur in the presence of sufficient vitamin B3 coenzymes. However, in the absence of sufficient NAD and NADH, the oxidized adrenaline loses an additional electron and becomes adrenochrome. This last reaction is irreversible, and presumably occurs in much greater concentrations in the schizophrenic brain. That being said, where is the proof? Can vitamin B3 help in the treatment of acute and chronic schizophrenia? The first report on the therapeutic use of vitamin B3 for schizophrenia was presented in 1952 at the Saskatchewan Committee on Schizophrenia. At this meeting, eight cases were presented, each demonstrating favorable effects from giving 1-10 g vitamin B3 , and, in the majority of cases, equal amounts of vitamin C.1 After a more involved pilot study demonstrated excellent therapeutic responses to vitamin B3 , 1 the first North American double-blind, placebo-controlled experiment was undertaken to assess whether or not this vitamin was effective for schizophrenia. The study, which began in 1952 but was not published until 1957, involved 30 acute schizophrenic patients who were each randomized to placebo, niacinamide, or niacin.1,2 They were given 1 g three times daily for 30 days, and then followed for one year. After one year, the patients given vitamin B3 with the standard treatments at that time had more than double the recovery rate (80%) compared to patients in the placebo group (33%).7

In their second double-blind, placebo-controlled experiment, Hoffer and his team used only niacin and placebo.1,8 The study lasted 33 days and involved 82 patients (43 in the placebo group and 39 in the niacin group). Vitamin B3 once again contributed significantly to the recovery of acute schizophrenic patients. In the niacin group, 79.5 percent improved compared to 41.9 percent in the placebo group. Other parameters evaluated by Hoffer and his team included the number of patients readmitted, the number of readmissions, the number of well or much improved patients, and the number of patients who were considered cured. This data involved the following groups of patients: (1) those who only took vitamin B3 in the hospital and not in the community; (2) patients who did not take vitamin B3 in the hospital but did take the vitamin when in the community; (3) patients who took vitamin B3 in the hospital and community; and (4) patients who never took vitamin B3 . The results demonstrated that patients in the community who were taking niacin (groups 2 and 3) had more community years that were free of readmissions compared to patients not taking vitamin B3 (groups 1 and 4) – 91 percent versus 62 percent of the community years free of readmissions. The entire niacin group (group 3) was readmitted 38 times for 67 readmissions (average 64 days per patient); whereas, the placebo/non-niacin group (group 4) was readmitted 36 times for 81 readmissions (average 147 days per patient). Once all the data was combined, the results revealed that the most five-year cures and best treatment responses were among the patients who took vitamin B3 in the hospital and in the community. Hoffer followed patients from 1953 to 1960, publishing a total of six double-blind, randomized controlled clinical trials. All trials confirmed the positive effects that vitamin B3 had on the recovery of acute schizophrenic patients, and that the use of this vitamin substantially reduced patients’ reliance on the health care system.2

In terms of treating chronic schizophrenic patients, Hoffer’s early studies did not show a favorable response among chronic schizophrenic patients who were ill longer than one year. When Hoffer reviewed this problem more thoroughly, however, he discovered that the treatment duration was not long enough to have produced adequate results. Chronic patients required vitamin B3 treatment for five or more years in order to derive observable benefits.1,9 In one study involving 32 chronic patients, no patient responded to vitamin B3 after two years of use.1 Nineteen patients discontinued the vitamin, while the remaining 13 patients continued with the vitamin treatment. Data was obtained for the years, 1956-1964. Of the patients not on niacin, the mean number of days spent in hospital was 691 compared to 79 in the niacin group. The proportion of time spent in the hospital was substantially less for the chronic patients who remained on the vitamin. In a more recent analysis of 27 chronic schizophrenic patients who had been under treatment for at least 10 years, consistent treatment with vitamin B3 produced the following results: 11 patients were able to work; two patients were able to marry and look after their families and homes; two patients were single mothers able to care for their children; and three patients were able to manage their own businesses.9 These results are remarkable when one considers the state of these patients prior to receiving optimal doses

of vitamin B3 . The average age of these patients was 40, the majority of them were ill for seven years before they sought treatment from Hoffer, and all had been unresponsive to previous treatments. The starting dose of niacin for adults is 1,000 mg three times daily. In our opinion, the daily dose should be slowly increased to 4,500-18,000 mg to achieve the best possible outcome. Patients must be educated about the flushing, heat, itchiness, pruritis, redness, and tingling that they will transiently experience. These benign cutaneous reactions usually begin 15 minutes after taking niacin for the first time, and are first noticed around the forehead, then descend to the thorax, and sometimes to the feet. These reactions typically abate 1-2 hours following the ingestion of niacin. Niacin causes such cutaneous reactions by inducing the production of prostaglandin D2 in the skin, leading to vasodilation and a marked increase of its metabolite (9α, 11β-PGF2 ) in the plasma.10 Niacin is its own anti-flushing agent because taking it regularly depletes the skin of prostaglandin D2 and prevents subsequent cutaneous reactions. At 3,000 mg daily, the flush and other symptoms will cease to be an issue following the first 2-3 days of treatment, and will practically disappear thereafter. If patients are not consistently taking these optimal doses throughout the day, they will continually re-experience cutaneous reactions and possibly discontinue treatment.

The concern over liver toxicity is very minor if immediate-release niacin preparations are used.11,12 Timed-release preparations can cause liver toxicity and are not recommended for schizophrenic patients unless under very close supervision.13 In Prousky’s clinical experience, niacin is more effective and better tolerated than niacinamide for schizophrenia. Some patients prefer niacinamide since it does not cause flushing or other cutaneous reactions. Nausea and dry mouth are much more common with the use of niacinamide than with niacin. The daily dosages of niacinamide should not exceed 6,000 mg since the likelihood of nausea accompanied with vomiting is much greater.14 The prognosis for the majority of schizophrenic patients is bleak, especially if they only receive contemporary medical treatments. About 90 percent will remain unwell and nonfunctional for the rest of their lives despite receiving the most advanced drugs and social services currently available.15 Estimates of first episode schizophrenics are a little more optimistic and indicate that of five recently diagnosed patients, one will recover sufficiently to live an almost normal life without medication or with very low doses of medication.16 The economic costs of schizophrenia to society are enormous, amounting to approximately two million dollars for each schizophrenic patient over a 40-year course of the illness.17 In a recent publication examining the economic burden of schizophrenia in Canada, the direct and indirect health care costs associated with this disease were estimated to be 2.02 billion Canadian dollars in 2004.18 In addition, when these figures were added to the high unemployment rate with additional productivity, morbidity, and mortality losses, the estimate reached 4.83 billion Canadian dollars, for a total cost estimate of 6.85 billion Canadian dollars in 2004. The authors of this report arrived at the following conclusion: “Despite significant improvements in the past decade in pharmacotherapy, programs, and services available for patients with schizophrenia, the economic burden of schizophrenia in Canada remains high.”

As clinicians we need to offer restorative care to patients who suffer with schizophrenia, a severe and usually chronic mental illness. The only reasonable conclusion to be made from this data is that all schizophrenic patients, including both acute and chronic patients, need to be treated with vitamin B3 as quickly as possible and for the duration of their lives. Vitamin B3 treatment offers significant hope of a reasonable quality of life among patients who would otherwise remain incapacitated and in and out of hospitals for the remainder of their lives. Some might improve so much that they achieve clinical remission. Since not enough clinicians utilize optimal doses of vitamin B3 with their schizophrenic patients, we hope that the information presented here persuades other clinicians to adopt this very effective and safe treatment.

Respectfully, Abram Hoffer, MD (retired), PhD Jonathan Prousky, ND Abram Hoffer, PhD, MD, FRCP(C), ROHP – President, Orthomolecular Vitamins Information Centre; professor psychiatry, 1955-1967; Director Psychiatric Research, Department Health, Saskatchewan, 1950-1967; President Emeritus, International Schizophrenia Foundation; Editor, Journal Orthomolecular Medicine; 2007 winner of Dr Rogers Prize; pain in the neck to orthodox psychiatry. Correspondence address: 2727 Quadra Street, Suite 3A, Victoria BC, V8T 4E5

Jonathan E. Prousky, BPHE, BSc, MSc, ND – Chief Naturopathic Medical Officer and professor of clinical nutrition, Canadian College of Naturopathic Medicine.

References

1. Hoffer A. Vitamin B-3 & Schizophrenia. Discovery, Recovery, Controversy. Kingston, ON: Quarry Press, Inc; 1998:28-76. 2. Hoffer A. Adventures in Psychiatry. The Scientific Memoirs of Dr. Abram Hoffer. Caledon, ON: KOS Publishing Inc; 2005:50-99. 3. Smythies J. Endogenous neurotoxins relevant to schizophrenia. J R Soc Med 1996;89:679-680. 4. Smythies JR. Oxidative reactions and schizophrenia: a review-discussion. Schizophr Res 1997;24:357-364. 5. Smythies J. The adrenochrome hypothesis of schizophrenia revisited. Neurotox Res 2002;4:147-150. 6. Hoffer A. The adrenochrome hypothesis and psychiatry. J Orthomol Med 1999;14:49-62. 7. Hoffer A, Osmond H, Callbeck MJ, Kahan I. Treatment of schizophrenia with nicotinic acid and nicotinamide. J Clin Exp Psychopathol 1957;18:131-158. 8. Hoffer A. Niacin Therapy In Psychiatry. Springfield, IL: Charles C. Thomas; 1962;35-71. 9. Hoffer A. Chronic schizophrenic patients treated ten years or more. J Orthomol Med 1994;9:7-37. 10. Morrow JD, Parsons WG 3rd, Roberts LJ 2nd. Release of markedly increased quantities of prostaglandin D2 in vivo in humans following the administration of nicotinic acid. Prostaglandins 1989;38:263-274. 11. Hoffer A. Vitamin B-3 and schizophrenia. Townsend Lett Doctors Patients 2001;213:20-23. 12. Paterson ET. Vitamin B3 and liver toxicity. Townsend Lett Doctors Patients 2001;207:23. 13. Mullin GE, Greenson JK, Mitchell MC. Fulminant hepatic failure after ingestion of sustained-release nicotinic acid. Ann Intern Med 1989;111:253-255. 14. Hoffer A. Vitamin B-3: niacin and its amide. Townsend Lett Doctors Patients 1995;147:30-39. 15. Hoffer A. Healing Schizophrenia. Toronto, ON: CCNM Press Inc; 2004:7-21. 16. Horrobin D. The Madness of Adam and Eve. London, England: Corgi Books; 2001:149-151. 17. Hoffer A. Treating chronic schizophrenic patients. J Orthomol Med 2002;17:25-41. 18. Goeree R, Farahati F, Burke N, et al. The economic burden of schizophrenia in Canada in 2004. Curr Med Res Opin 2005;21:2017-2028.

Alternative Medicine Review Volume 13, Number 4 2008

.......................................................................................................

Alternativno lecenje? Dr. Abram Hoffer in Canada - high doses of B-3 and other supplements

Alternativno lecenje? Dr. Abram Hoffer in Canada - high doses of B-3 and other supplements

In the 1960s, when his Dr.Allan Spreen’s sister was a sophomore in college, she was diagnosed as schizophrenic. The consulting physician not only disparaged the family by blaming them, but insisted that the damage was done and there was nothing that could help the young woman. He insisted she would spend the rest of her life institutionalized.

Luckily, the family refused to listen and found Dr. Abram Hoffer in Canada, who was treating schizophrenics with high doses of B-3 and other supplements. Within two years, Allan Spreen’s sister wasn’t just functioning, but was in law school and headed to a bright future.

"Three years later, I first saw niacin work on somebody else. He was a bona-fide, properly-diagnosed, utterly-incurable, State-hospitalized schizophrenic patient. I did not see niacin work in the hospital, of course; the only vitamins given there are what you can filter out of your “Jell-O” and your “Tang.” No, the patient was a fellow whose parents were desperate enough try anything, even nutrition. Perhaps this was because their son was so unmanageably violent that he was kicked out of the asylum and sent to live with them. On a good day, his Mom and Dad somehow got him to take 3,000 milligrams of niacin and 10,000 mg of vitamin C. Formally a hyperactive insomniac, he responded by sleeping for 18 hours the first night and becoming surprisingly normal within days. I’d seen him before, and I saw him after. I’d talked to his parents during the whole process. It was an astounding improvement. "

.....................................................................................................................

Ko je Dr. Abram Hoffer? https://en.wikipedia.org/wiki/Abram_Hoffer

 .....................................................................

[PDF]Successful Treatment of Schizophrenia Requires Optimal Daily Doses ...

 
Doses of Vitamin B. 3. For over 50 years Dr. Abram Hoffer has been educating clinicians about the need to correctly (optimally) dose schizophrenics with vitamin B3 (niacin; .... economic burden of schizophrenia in Canada remains high.”.
 .........................................................................................
 
www.doctoryourself.com/hoffer_niacin.html
 
by A Hoffer - ‎Related articles
Follow Dr Hoffer's instructions and see that niacin therapy is safe and effective. ... In his first report to physicians in AA he called it "The Vitamin B-3 Therapy. ... These are its action in lowering highcholesterol levels [3] and in elevating high ..... Then I discovered he had been with the Canadian troops who had sailed to Hong ...
................................................................................... 

DoctorYourself.com - Review of VITAMIN B-3 AND SCHIZOPHRENIA

www.doctoryourself.com/review_hoffer_B3.html
 
For 50 years, Abram Hoffer, MD, has successfully used niacin therapy to ... Vitamin B-3 and Schizophrenia: Discovery, Recovery, Controversy ... Quarry Press, Kingston, Ontario Canada (1998) ISBN 1-55082-079-6 ... way it is highly doubtful that they will get much in the way of a daily vitaminintake. ... But Dr Hoffer dissents.
 ................................................................................................
 

Abram Hoffer - Daily Vitamin & Mineral Regimen

abram-hoffer.blogspot.com/
 
Jul 24, 2012 - What Vitamins, Minerals and Supplements Abram Hoffer Took Daily: Vitamin A .... because he publicized the term “B-3” to replace the ... Dr. Hoffer, where has high-dose nutritional therapy been most successful? Hoffer: It has ..... founder of the Canadian Schizophrenia Foundation, now the International
............................................................................................. 
 

 

Emisija "Na kauču" - Šizofrenija ; 41:18 Min.; Serbian only!

Published on Nov 11, 2015
Category
Nonprofits & Activism
License
Standard YouTube License

PSIHOZE VODE OBOLELOG U NEREALNI SVET; 11:16 Min. ; Serbian only!

Uploaded on Nov 10, 2011
www.porodicnilekar.tv
Category
Education
License
Standard YouTube License

„Uzmi ova slomljena krila", dokumentarni film o shizofreniji, oporavak bez lijekova (Croatian); 1;15;19 Min. ;

Published on Sep 27, 2015
„Uzmi ova slomljena krila" je 75-minutni dokumentarni film o oporavku od shizofrenije bez lijekova, s Joanne Greenberg (najprodavanija autorica romana „Nikad ti nisam obećala vrt s ružama") koja nema simptome shizofrenije preko 50 godina i Catherinne Penney, koja nema simptome preko 30 godina. Intervjui s Peterom Bregginom, Robertom Whitakerom i Bertramom Karonom. Redatelj Daniel Mackler.

http://www.ludruga.hr
http://www.wildtruth.net/dvdsub/hr

ENGLISH: TAKE THESE BROKEN WINGS
Category
Nonprofits & Activism
License
Standard YouTube License

Zisofrenija ili svetost ; 1:20:00 Min. ; Serbian only!

Published on Jun 23, 2012
Category
Education
License
Standard YouTube License
Source videos
View attributions

Шизофренија или светост 1 ; 30:00 Min. ; Serbian only!

Uploaded on Jan 4, 2012
http://www.svetigora.com/node/9726
У Духовном центру Црквене општине Подгорица монах Арсеније (Јовановић), аутор књиге "Бог и рокенрол" одржао је, у недјељу 1. јануара 2012., предавање на тему "Шизофренија или светост".
Category
Travel & Events
License
Standard YouTube License

Шизофренија или светост 2; 31:39 Min. ; Serbian only!

Uploaded on Jan 4, 2012
http://www.svetigora.com/node/9726
У Духовном центру Црквене општине Подгорица монах Арсеније (Јовановић), аутор књиге "Бог и рокенрол" одржао је, у недјељу 1. јануара 2012., предавање на тему "Шизофренија или светост".
Category
Travel & Events
License
Standard YouTube License

Eleanor Longden - Glasovi u mojoj glavi; 14:17 Min. ;

Published on May 12, 2015
Little Sparrows organization has no copyright on this video. This video has been uploaded from TED.com website.
This is a TED talk upload.

Eleanor Longden usprkos dijagnozi shizofrenije uspjela je završiti magisterij iz psihologije i dokazati da su glasovi u glavi "zdrava reakcija na lude okolnosti."
Unatoč tome što tradicionalna medicina nalaže, Eleanor Longden nije luda - niti mnogi drugi ljudi koji čuju glasove u glavi. U stvari, psihička pojava glasova je " kreativna i domišljata strategija za preživljavanje" koji bi trebao vidjeti "ne kao apstraktno simptom bolesti koji se izdržali, ali kao kompleks, značajan i smislen iskustvo treba istražiti", britanski istraživač psihologije govori ,
Prije no što je završila fakultet i magistrirala, Eleanor je provela mnogo godina u psihijatrijskim ustanovama. Danas završava doktorat, aktivna je članica organizacije Hearing Voices, održava predavanja i piše na temu individualnih terapijskih pristupa psihozi.
Pokušajte razumjeti što nam zapravo govore glasovi u našoj glavi.

Little Sparrows organization has no copyright on this video. This video has been uploaded from TED.com website.
This is a TED talk upload.
Category
People & Blogs
License
Standard YouTube License

CITY DOKTOR 19. EMISIJA "SHIZOFRENIJA"; 41:00 Min. ;

Published on Oct 20, 2015
Category
Education
License
Standard YouTube License

Mashina priča - šizofrenija, bipolarni poremećaj i ovisnost; 10;52 Min. ; Ima prevod!

Published on Feb 3, 2015
Mashi je, nakon mnogih godina patnje i s dijagnozama šizofrenije, bipolarnog poremećaja (naizmjenična manija i depresija) i teške ovisnosti o heroinu, vraćena ravnoteža, zdravlje i radost življenja, kroz jednostavno upoznavanje s Tri principa.
Category
People & Blogs
License
Standard YouTube License

Bipolarni poremećaj i kako sam ga izliječila; 7:54 Min. ; Serbian only!

Published on Oct 22, 2016
http://absofruitlyheli.com/
Nakon sustavnog trovanja sa 8-9 vrsti lijekova onako "usput" sam obolila od seboreje, visokog tlaka, visokog kolesterola, kronične nesanice, gastritisa i refluxa želudca. Tu je bio i nestanak libida, tremor ruku i poliurija.
Sa 28 godina sam rekla da više NEĆU slušati liječnike koji tako lijepo "brinu" o mome zdravlju i odlučila sam krenuti putem najhrabrijih. Danas sam potpuno zdrava i pomažem savjetovati druge kako da postignu SAMOIZLJEČENJE sirovom biljnom hranom, a to je ono najvažnije šta možete učiniti za sebe ako ste bolesni kao što sam bila i sama.
Category
People & Blogs
License
Standard YouTube License

Očistite duh i tijelo experiment zvani ISPREKIDANI POST; 12:16 Min. ;

Published on Oct 20, 2016
http://absofruitlyheli.com/ Tko shvati poruku, shvatio je. Željela sam vam pobliže objasniti kako se trebamo čistiti da bi ostali svoji. I meljem svašta vezano za hranu na pamet šta mi padne i koji je moj stres relief

Možete me pratiti ovdje https://www.facebook.com/absofruitlyh...

Zatim ovdje http://absofruitlyheli.com/
Category
People & Blogs
License
Standard YouTube License